Kvarkovi i gluoni su obojene čestice. Baš kao što naelekrisane čestice interaguju izmenom fotona u elektromagnetnim interakcijama, tako obojene čestice interaguju izmenom gluona u jakim interakcijama. Kada su dva kvarka blizu oni izmenjuju gluone i stvaraju vrlo jako polje obojene sile koja vezuje kvarkove u hadrone. Polje postaje sve jače što se kvarkovi više udaljavaju. Kvarkovi stalno menjaju boju prilikom razmene gluona sa drugim kvarkovima.

Kako funkcioniše naboj boje?

Postoje tri naboja boje i tri odgovarajuća naboja antiboje (komplementarne boje). Svaki kvark ima jedan od tri naboja boje, dok antikvark ima jedan od tri naboja antiboje. Baš kao što mešavina crvene, zelene i plave boje daje belu boju, u barionu je kombinacija "crvenog", "zelenog" i "plavog" naboja boje neutralna po boji (bezbojna je), dok je u antibarionu kombinacija "anticrvenog", "antizelenog" i "antiplavog" naboja takođe bezbojna. Mezoni su neutralni po boji zato što su kombinacija npr. "crvene" i "anticrvene" boje.

Pošto emitovanje i apsorbovanje gluona uvek menja boju i pošto je dodatno boja veličina koja se održava, možemo smatrati da gluoni nose naboj boje odnosno antiboje. Pošto imamo devet mogućih kombinacija boja-antiboja, očekivali bismo devet različitih gluonskih naboja, ali iz proračuna sledi da imamo samo osam kombinacija. Na žalost, ne postoji jednostavno (intuitivno) objašnjenje za ovaj rezultat.

Važna napomena:

Naboj boje nema ništa zajedničko sa vidljivim bojama već je samo pogodna konvencija imenovanja za matematički sistem koji su fizičari razvili da bi mogli da objasne postojanje kvarkova unutar hadrona.